Dalibor Stanković je docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Katedra za analitičku hemiju.Diplomirao je na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine i doktorirao na istom fakultetu 2012. godine, na odseku za analitičku hemiju. Bio je zaposlen u Inovacionom centru Hemijskog fakulteta (ICFC) od 2009. do 2016. Od 2016. godine prelazi u Institut za nuklearne nauke Vinča, na projektu FP7 MAGBIOVIN u Laboratoriji za radioizotope, 070. Početkom 2020. godine, prelazi na Hemijski fakultet, kao docent na Katedri za analitičku hemiju. Proveo je četrnaest meseci kao postdoktorski istraživač na Odseku za analitičku hemiju, Karl-Franzens, Univerzitet u Gracu, Austrija, pod nadzorom prof. Kurta Kalchera, šefa grupe „Senzori i elektronika“. Njegova glavna istraživačka tema je elektrohemija – elektroanalitička hemija (hemijski senzori i biosenzori) i elektrohemija potencijalnih lekova, kao i hemija životne sredine – primena novih elektrohemijskih naprednih oksidacionih procesa. Koordinator je tekuće CEEPUSIII mreže, PI za dva bilateralna projekta i PI na tekućem projektu Eureka. Bio/je član još 5 međunarodnih projekata i jednog inovacionog projekta. Objavio je 136 recenziranih članaka (h-indeks = 33, broj citata >3000). Spisak publikacija dostupan na https://orcid.org/0000-0001-7465-1373.
