Jedan od 12 projekata podr\u017eanih u okviru Programa za razvoj projekata u oblasti ve\u0161ta\u010dke inteligencije, i prvi projekat Ma\u0161inskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je finansijski podr\u017ean od strane Fonda za nauku Republike Srbije jeste projekat MISSION4.0 (Deep Machine Learning and Swarm Intelligence Based Optimization Algorithms for Control and Scheduling of Cyber-Physical Systems in Industry 4.0) \u010diji je rukovodilac profesor dr Zoran Miljkovi\u0107. Prema strategiji za razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, glavni uticaj primene ve\u0161ta\u010dke inteligencije treba da se ogleda u unapre\u0111enju produktivnosti rada do \u010dak 40%, razvoju \u201epametnih ma\u0161ina\u201c u vidu sistema koji \u0107e mo\u0107i samostalno da u\u010de i donose odluke, i na kraju, \u0161irenju inovacija u razli\u010dite sektore privrede. Prethodno navedeno ukazuje da ve\u0161ta\u010dka inteligencija predstavlja klju\u010dni faktor u pogledu daljeg razvoja Industrije 4.0 ba\u0161 zbog svoje izrazite multidisciplinarnosti. Koncept Industrije 4.0, iako nastao u Nema\u010dkoj, i dalje nije u potpunosti obuhvatio jedan segment koji se odnosi na kognitivnost robota u unutra\u0161njem transportu materijala. U tom pogledu, projekat MISSION4.0 zami\u0161ljen je kao multidisciplinarni projekat koji obuhvata optimizaciju pri integrisanom planiranju i terminiranju tehnolo\u0161kih procesa u dinami\u010dkim uslovima sa ciljem unapre\u0111enja produktivnosti tehnolo\u0161kih sistema; zatim, inteligentno upravljanje mobilnih robota bazirano na stereo ma\u0161inskom gledanju, \u0161to pripada kategoriji \u201epametnih ma\u0161ina\u201c; i duboko ma\u0161insko u\u010denje u cilju ostvarivanja bezbedne komunikacije (sajber bezbednosti) u okviru kibernetsko fizi\u010dkih sistema Industrije 4.0. Kako je jedna od aktuelnih tema, kada se pominje ve\u0161ta\u010dka inteligencija, povezana sa njenim uticajem na tr\u017ei\u0161te rada, predlog projekta tako\u0111e je obuhvatio i istra\u017eivanja u pogledu eti\u010dkih principa koje implementacija ove tehnologije donosi.<\/p>\n\n\n\n
Koji su osnovni mehanizmi, aktuatori, pogonski motori, merni elementi i senzori robota, u \u010demu nam znanja iz in\u017eenjerstva poma\u017eu pri projektovanju i upravljanju industrijskih robota, koje su proizvodne tehnologije bile korisne pri izradi prototipova mobilnih robota RAICO i DOMINO, kao i u \u010demu se to su\u0161tinski razlikuju na\u0161a dva robota kada se pred njih postavi isti tehnolo\u0161ki zadatak, a to je da najkra\u0107om, dakle optimalnom putanjom do\u0111u iz po\u010detnog u ciljni polo\u017eaj, jesu samo neka od pitanja na koja su \u010dlanovi projektnog tima morali da daju odgovor. Kako bi mobilni robot u svakom trenutku znao gde se nalazi, odnosno kako bi bio u stanju da odredi na kojoj je udaljenosti odre\u0111eni objekat-radni predmet kome treba da pri\u0111e i koji treba da manipulacijom preuzme i transportuje, robot poseduje razli\u010dite senzore, koji prikupljaju korisne informacije iz okru\u017eenja, prvenstveno preko dve kamere, a te informacije dalje se obra\u0111uju pomo\u0107u tehnika ma\u0161inskog gledanja i sistema prepoznavanja objekata u sceni, odnosno realizuju se kompleksna odlu\u010divanja robota preko napredne primene paradigmi ve\u0161ta\u010dke inteligencije, prevashodno baziranih na ma\u0161inskom u\u010denju. Dakle, na\u0161i inteligentni mobilni roboti sopstvenog razvoja – RAICO i DOMINO, imaju mogu\u0107nost prepoznavanja vi\u0161e razli\u010ditih objekata, radnih predmeta i skaliranih modela ma\u0161ina alatki, i to istovremeno, u svom neposrednom i dinami\u010dkom tehnolo\u0161kom oku\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n