MISSION4.0

Jedan od 12 projekata podržanih u okviru Programa za razvoj projekata u oblasti veštačke inteligencije, i prvi projekat Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je finansijski podržan od strane Fonda za nauku Republike Srbije jeste projekat MISSION4.0 (Deep Machine Learning and Swarm Intelligence Based Optimization Algorithms for Control and Scheduling of Cyber-Physical Systems in Industry 4.0) čiji je rukovodilac profesor dr Zoran Miljković. Prema strategiji za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, glavni uticaj primene veštačke inteligencije treba da se ogleda u unapređenju produktivnosti rada do čak 40%, razvoju „pametnih mašina“ u vidu sistema koji će moći samostalno da uče i donose odluke, i na kraju, širenju inovacija u različite sektore privrede. Prethodno navedeno ukazuje da veštačka inteligencija predstavlja ključni faktor u pogledu daljeg razvoja Industrije 4.0 baš zbog svoje izrazite multidisciplinarnosti. Koncept Industrije 4.0, iako nastao u Nemačkoj, i dalje nije u potpunosti obuhvatio jedan segment koji se odnosi na kognitivnost robota u unutrašnjem transportu materijala. U tom pogledu, projekat MISSION4.0 zamišljen je kao multidisciplinarni projekat koji obuhvata optimizaciju pri integrisanom planiranju i terminiranju tehnoloških procesa u dinamičkim uslovima sa ciljem unapređenja produktivnosti tehnoloških sistema; zatim, inteligentno upravljanje mobilnih robota bazirano na stereo mašinskom gledanju, što pripada kategoriji „pametnih mašina“; i duboko mašinsko učenje u cilju ostvarivanja bezbedne komunikacije (sajber bezbednosti) u okviru kibernetsko fizičkih sistema Industrije 4.0. Kako je jedna od aktuelnih tema, kada se pominje veštačka inteligencija, povezana sa njenim uticajem na tržište rada, predlog projekta takođe je obuhvatio i istraživanja u pogledu etičkih principa koje implementacija ove tehnologije donosi.

Koji su osnovni mehanizmi, aktuatori, pogonski motori, merni elementi i senzori robota, u čemu nam znanja iz inženjerstva pomažu pri projektovanju i upravljanju industrijskih robota, koje su proizvodne tehnologije bile korisne pri izradi prototipova mobilnih robota RAICO i DOMINO, kao i u čemu se to suštinski razlikuju naša dva robota kada se pred njih postavi isti tehnološki zadatak, a to je da najkraćom, dakle optimalnom putanjom dođu iz početnog u ciljni položaj, jesu samo neka od pitanja na koja su članovi projektnog tima morali da daju odgovor. Kako bi mobilni robot u svakom trenutku znao gde se nalazi, odnosno kako bi bio u stanju da odredi na kojoj je udaljenosti određeni objekat-radni predmet kome treba da priđe i koji treba da manipulacijom preuzme i transportuje, robot poseduje različite senzore, koji prikupljaju korisne informacije iz okruženja, prvenstveno preko dve kamere, a te informacije dalje se obrađuju pomoću tehnika mašinskog gledanja i sistema prepoznavanja objekata u sceni, odnosno realizuju se kompleksna odlučivanja robota preko napredne primene paradigmi veštačke inteligencije, prevashodno baziranih na mašinskom učenju. Dakle, naši inteligentni mobilni roboti sopstvenog razvoja - RAICO i DOMINO, imaju mogućnost prepoznavanja više različitih objekata, radnih predmeta i skaliranih modela mašina alatki, i to istovremeno, u svom neposrednom i dinamičkom tehnološkom okuženju.

Link ka video materijalu:
https://www.youtube.com/watch?v=1qLEU_68syA&ab_channel=MISSION4.0.